Kada ti je svega previše...
Stres je osećaj napetosti koji se javlja kada ti se čini da imaš previše obaveza, problema, očekivanja ili emocija.
Možeš da budeš pod stresom i kada se suočiš sa velikim promenama, pritiskom, neprijatnostima ili čak lepim, ali intenzivnim događajima.
Stres nije izmišljotina. On je stvarna reakcija tvog tela i uma. Nekad se pojavi kao glavobolja, knedla u grlu, teško disanje, nervoza, osećaj da ćeš eksplodirati. Nekad kao želja da se skloniš od svih i svega.
Stres ima različite oblike i ne izgleda isto kod svake osobe. Zato je važno da prepoznaš kako se kod tebe pojavljuje.
Šta su stresori?
Sve ono što te uznemiri, umori, izbaci iz takta ili te preoptereti – to može da bude stresor.
Nekad su to velike stvari, kao što su razvod roditelja, preseljenje ili bolest u porodici.
Ali stres mogu da izazovu i svakodnevne situacije koje ti se gomilaju iz dana u dan.
Tvoji vršnjaci često kažu da ih najviše stresiraju kontrolni i školski zadaci, rasprave sa roditeljima, ljubavne simpatije i raskidi, zadirkivanje, previše obaveza, slike i vesti sa mreža, ali i briga zbog rata, klime ili bolesti.
Stres ne nastaje samo kad je nešto loše. Dešava se i kad si uzbuđen, kad te čeka nešto važno ili kad želiš da ostaviš dobar utisak. Takav stres može da ti pomogne da se pokreneš i daš sve od sebe – ali i da te iscrpi ako traje predugo.
Imaš li svoj lični stresomer?
Zamisli spravu koja ti pokazuje koliko si pod stresom – kao neka tvoja unutrašnja vaga.
Tvoj stresomer može da ti pomogne da razumeš:
Šta te najviše uznemirava
Kako tvoje telo reaguje (npr. glavobolja, nervoza, nesanica)
Koliko jako to osećaš
Zadatak:
Nacrtaj svoj stresomer u obliku toplomera, podeli brojeve od 0 do 10 gde je 10 najjače osećanje i uradi sledeće:
- Napiši 3–5 stvari koje te najviše nerviraju i koje ti ocenjuješ ocenama visoke jačine
- Kako tvoje telo i misli tada reaguju?
- Šta ti pomaže da se smiriš? (muzika, razgovor, igra, crtanje...)
